Eusmilus

Eusmilus Временски распон: 33.77–30.83 Ma PreЄ Є O S D C P T J K Pg N ↓ рани Олигоцен

дио доње вилице врсте Hoplophoneus bidentatus

одлијеви мозгова из унутрашњости лобања неколико примјерака врсте Hoplophoneus bidentatus
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Carnivora
Подред:	Feliformia
Породица:	†Nimravidae
Потпородица:	†Hoplophoninae
Род:	†Hoplophoneus
Подрод:	†Eusmilus Gervais, 1876
Типска врста
Hoplophoneus bidentatus Filhol, 1872
Врсте
†Hoplophoneus bidentatus †Hoplophoneus villebramarensis
Синоними
синоними подрода: Ekgmoiteptecela (Macdonald, 1963) Pareusmilus (Kretzoi, 1929) синоними врсте: H. bidentatus: Eusmilus bidentatus (Filhol, 1872) Machairodus bidentatus (Filhol, 1872) H. villebramarensis: Eusmilus villebramarensis (Peigné & Brunet, 2001)

Eusmilus (Еусмилус — „прави нож”) је изумрли подрод мачколиких звијери из изумрлог рода Hoplophoneus, који је у периоду раног Олигоцена настањивао подручје Европе.^[1]

Етимологија назива

Назив овог подрода води поријекло од:

латинске ријечи еу (лат. eu), која значи право или истинито,
и старогрчке ријечи смилус (стгрч. σμίλη), која значи нож или клин.

Опис

Врсте из подрода Eusmilus су по величини достизала димензије данашњег леопарда. Имале су дуго и робусно тијело, кратке ноге, дуге очњаке и достизале су дужину до 1,5 m. Врста Hoplophoneus bidentatus је достизала у раменима висину од 60 cm и тежину од 30 до 50 kg. Врсте из подрода Eusmilus су посједовале само 26 зуба у вилицама, умјесто 44 зуба као други сисари месоједи. Такође, ове врсте су могле да отворе своје вилице под углом од 90°, што им је омогућило да користе своје дуге очњаке при убијају плијена.

Раст и развој

Што се тиче врста из подрода Eusmilus, фосилни остаци младунаца и адолесцената ови врста указују на то да су се у току одрастања дуги очњаци појављивали касније. Ови докази указују на то да су ове врсте дуго у току свог живота овисиле о млијеку своји мајки као главном извору хране. Из пронађени мљечни зуба млади примјерака ови врста утврђено је да су, након ницања, зуби били довољно велики да би их они користили ефикасно у лову. Такође, могућност да своје оштећене млијечне сабљасте очњаке замјене са трајним очњацима је била додатна предност ови млади нимравида.^[2]

Систематика

Историја класификације

У истраживању из 2016. године, палеонтолог Пол З. Берет је утврдио да је статус рода Eusmilus неважећи, и да су у ствари представници овог рода дио рода Hoplophoneus.^[1]

Класификација

подрод †*Eusmilus*
Врсте:	Распрострањеност фосила и локација:	Временски распон:
†H. bidentatus (Filhol, 1872)	Њемачка Француска	33,77 до 32,63 мил. год.
†H. villebramarensis (Peigné & Brunet, 2001)	Њемачка Француска Швајцарска	32,63 до 30,83 мил. год.

Филогенетско стабло

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе подрода Eusmilus.^[3]^[4]^[1]

Feliformia

†Tapocyon

†Quercygalidae

†Palaeogalidae

†Chailicyon

Aeluroidea

†Nimravidae

†Maofelis

†nimravid sp. (MA-PHQ 348)

†Nimravinae

†Dinailurictinae

	†Dinictis

	†Pogonodon

†Hoplophoneinae

†Nanosmilus

†Hoplophoneus

†Hoplophoneus oharrai

†Hoplophoneus occidentalis

†Hoplophoneus primaevus

†Hoplophoneus dakotensis

†Hoplophoneus sicarius

†Hoplophoneus cerebralis

(†Eusmilus)

	†Hoplophoneus villebramarensis

	†Hoplophoneus bidentatus

sensu stricto

(Hoplophoneus sensu lato)

Временска распрострањенст

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в Barrett, P.Z. (2016). „Taxonomic and systematic revisions to the North American Nimravidae (Mammalia, Carnivora)”. PeerJ. 4: e1658. PMC 4756750 . doi:10.7717/peerj.1658.
^ Antón, Mauricio (2013). Sabertooth. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-01049-0.
^ Peigne, Stéphane (maj 2003). „Systematic review of European Nimravinae (Mammalia, Carnivora, Nimravidae) and the phylogenetic relationships of Palaeogene Nimravidae”. Zoologica Scripta. 32 (3): 199—229. ISSN 0300-3256. doi:10.1046/j.1463-6409.2003.00116.x.
^ Averianov, Alexander; Obraztsova, Ekaterina; Danilov, Igor; Skutschas, Pavel; Jin, Jianhua (10. 5. 2016). „First nimravid skull from Asia”. Scientific Reports. 6 (1): 25812. Bibcode:2016NatSR...625812A. ISSN 2045-2322. PMC 4861911 . PMID 27161785. doi:10.1038/srep25812.