Kristalografija
Kristalografija je nauka koja se bavi kristalima, njihovim nastankom i njihovim strukturama. Kristalografija se presijeca sa drugim prirodnim naukama, kao što je mineralogija i nauka materijala, hemija i fizika.
Kristalografija je u drugim matematičko-prirodnim naukama sinonim za analizu kristalnih struktura.
Kristalografija sadrži sledeće teme:
- forme kristala
- morfoligija kristala
- stereografske projekcije kristalni funkcija
- jednačine zona
- vrste rasta kristala
- principi simetrija
- 14 Brave-taraba (od monoklinog-ortorombskog sistema)
- 32 tačne-grupe
- prostorne grupe
- rentgenografske analize kristala
Istorija kristalografije
- 1669 − Nikolaus Steno pronalazi zakon konzestencije uglova
- 1801 − Rene Žist Aij pronalazi zakon simetrije kristala
- 1890/91 − Moric Šenflis i Jebgraf Stepanovič pronalaze 230 simetrijskih prostornih grupa kristalografije
- 1912 − Maks fon Laue istražuje prvi put kristale uz pomoć rentgenskih snimaka
- 1913 − Vilijam Henri Brag pronalazi kristalografske strukture nekih Minerala.
- 1953 − DŽejms Vacon pronalazi kristalnu strukturu DNK.
- 1969 − Doroti Kraufut Hodžkin pronalazi kristalnu strukuturu Inzulina.
- 1984 − Pronalaženje 5. simetrije (kvazi-kristala) u brzom hlađenju aluminijum-mangana.
Stereografska projekcija
Uz pomoć stereografske projekcije je moguće pronaći sve simetrije jednog trodimenzionalnog tijela.
Vidi još
- Kristalografski informacioni fajl (CIF)
Literatura
- Walter Borchardt-Ott, Robert O. Gould (201). Crystallography: An Introduction (3rd ed. izd.). Springer. ISBN 978-3642164514.
- Dr Dimitrije Tjapkin:Fizička elektronika i elektronska fizika čvrstog tela, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
- Donald A. McQuarrie, John D. Simon (1997). Physical Chemistry: A Molecular Approach (1st edition izd.). University Science Books. ISBN 0935702997.
